Ako živite u stanu, velike su šanse da vaša kuhinja nije baš prostrana. Osam do dvanaest kvadrata je standard u većini stanova na Balkanu, iako se tu dešava praktično sve - od jutarnje ili kafe sa drugaricama, pa sve do kuvanja i vikend ručkova. 

U garsonjeri gde kuhinja i dnevna soba dele isti prostor, loš raspored elemenata može vizuelno prepoloviti prostoriju. U otvorenim kuhinjama, miris i buka kuvanja prelaze u ostatak stana ako nema dobro promišljenog rasporeda. A u stanovima starije gradnje, posebno u zgradama iz sedamdesetih i osamdesetih, gotovo uvek postoji neki nepravilan ugao, niša ili nosivi zid koji remeti standardna rešenja iz kataloga.

Nije to toliki problem koliko zvuči, ali samo ako je prostor dobro isplaniran od početka.

Rasporedi kuhinje koji funkcionišu u malom prostoru

Kada je kuhinja mala, raspored nije samo stvar ukusa - od njega direktno zavisi koliko će taj prostor biti funkcionalan i koliko ćete se u njemu osećati prijatno. U praksi se izdvajaju dva rasporeda koji se najčešće pokazuju kao dobra rešenja za ograničen prostor: 

• Linearni - gde je sve duž jednog zida - dobar je izbor kada se kuhinja otvara prema dnevnom boravku ili je deo otvorenog prostora. Jednostavan je i ne zatvara prostoriju.

• L-raspored, duž dva susedna zida, daje više radne površine i bolje rešava odlaganje, i za većinu kvadratnih ili blago pravougaonih kuhinja to je praktičniji izbor.

Međutim, udaljenost između hladnjaka, sudopere i šporeta, se često previde. Ergonomski standardi preporučuju da ukupna udaljenost između te tri tačke bude negde između 120 i 270 centimetara - dovoljno da ima radne površine između njih, a da ne morate da hodate previše pri svakom kuvanju.

Nešto što se još ređe pominje je položaj prozora. Ako kuhinja ima prozor, idealno je da radna površina bude ispod njega ili u neposrednoj blizini. Prirodno svetlo pri pripremi hrane smanjuje zamor očiju i čini svakodnevni rad u kuhinji znatno prijatnijim. 

Kada planirate raspored bez uzimanja ovoga u obzir, velike su šanse da vam prozor završi iza ormarića.

Zašto gotova kuhinja možda nije pravo rešenje za vaš prostor?

Gotove kuhinje dolaze u modulima od 60 centimetara i to funkcioniše kada je prostor pravilan. Većina stanova, posebno starije gradnje, nema pravilne uglove ni ravne zidove, pa svaki modul koji ne odgovara prostoru postaje ili gubitak mesta ili prilagodba koja vas košta puno para i još više živaca.

Tu je prednost kuhinja koje se prave prema vašem prostoru. A ukoliko vas zanima koliko bi vas ovo zadovoljstvo koštalo, vrlo je bitno da znate da za male kuhinje po meri cena varira u zavisnosti od materijala - osnovna varijanta od iverice s folijom uglavnom se kreće od oko 500 do 700 evra, dok MDF s lakovanjem ili furnirom ide od 1.200 evra naviše. 

Kada se uporedi sa gotovom kuhinjom kojoj treba nekoliko adaptacija, razlika - složićete se - i nije tako velika.

Još jedna prednost kuhinja koje se rade po meri je što mogu biti deo jedinstvenog koncepta - isti materijal može se upotrebiti za komodu u hodniku, TV policu u dnevnoj sobi ili trpezarijske elemente, što teško možete postići gotovim rešenjima.

Kako dubina elemenata, svetlost i boje utiču na vašu kuhinju?

Jedna od važnijih stvari koju trebate imati u vidu kada birate kuhinju je dubina elemenata. Standardne gotove kuhinje dolaze sa donjim elementima dubine 60 centimetara, ali gornji ormari su često svega 30 do 35 centimetara. Kuhinje po meri mogu da idu i do 40 centimetara u gornjim elementima, što znači znatno više prostora za odlaganje - bez ikakvog vizuelnog uticaja na prostor. 

Ono što često pravi razliku, a ne vidi se na prvi pogled, jeste osvetljenje. LED trake ispod gornjih elemenata, na primer, direktno osvetljavaju radnu površinu i čine svakodnevni rad znatno udobnijim, a ceo prostor izgleda veće i svetlije nego što jeste. 

Kada je reč o temperaturi svetla, topla bela oko 3.000 K daje prijatan ambijent, ali za kuhinju u kojoj stvarno kuvate, hladnija između 4.000 i 5.000 K je praktičniji izbor. Boje idu ruku pod ruku sa tim. Svetle fasade i keramika neutralnih tonova odbijaju svetlost i vizuelno otvaraju prostor, što je u malim kuhinjama uvek dobrodošlo.

Detalji koji menjaju svakodnevicu

Ne zaboravite, komfor u kuhinji se oseća u detaljima koji na prvi pogled ne izgledaju važno. 

Duboka fioka umesto donjeg ormarića sa policama znači da sve vidite i dohvatate bez klečanja i kopanja. Carousel ili Lemans mehanizam u uglu iskorišćava prostor koji inače ostaje prazan. Magnetna traka za noževe na zidu oslobađa radnu površinu, dok ugradna rerna, ploča i mikrotalasna smanjuju vizuelni nered.

Kada smo kod ugradnih rerni, potrudite se da dobro osmislite njenu visinu. Standardno se ugrađuje nisko, gotovo pri podu, ali ergonomski je znatno bolje postaviti je na visinu između 70 i 90 centimetara od poda - otprilike visina lakta. Na toj visini ne morate da se saginjete pri vađenju vrućih plehova, što je posebno važno ako rernu koristite svakodnevno.

Kada ima smisla planirati kuhinju kao deo celine?

Vodovod, struja, raspored elemenata i materijali su odluke koje se međusobno tiču, a greške koje nastanu iz loše koordinacije - utičnica na krivom mestu, odvodna cev koja smeta - uglavnom se otkrivaju tek kada je montaža već počela.

Zbog toga neki vlasnici stanova biraju princip koji je u narodu poznat kao ‘opremanje stana ključ u ruke’, a koji podrazumeva da se sve planira zajedno od samog starta - od instalacija do završnih detalja - pa nema potrebe za koordinacijom između pet različitih majstora. 

Za malu kuhinju gde svaki centimetar ima ulogu, to može biti razlika između prostora koji funkcioniše i onog koji samo izgleda dobro.