Slava je prastari običaj Srba još iz mnogobožačkog perioda, kada su stari Srbi verovali da su bogovi njihovi preci zaštitnici koje moraju da umilostive različitim darovima (žrtvama) zarad berićeta.
Sa prihvatanjem hrišćanstva nije se mnogo promenilo, moralo je doći do određenog kompromisa između crkve, odnosno vere i narodne tradicije, jer je kult predaka među starim Srbima bio izrazito snažan, pa slava postaje hrišćanski praznik, odnosno praznik narodno-crkvenog porekla koji se praznuje na dan određenog hrišćanskog svetitelja ili arhanđela.
Krsna slava (krsno ime) slavi se iz zahvalnosti prema svetitelju zaštitniku doma i porodice. Slava kao duhovni sveti obred posvećena je njemu kao i sva spremljena trpeza za sva dobra dela koja čini tamo gore za nas. Zaštitnik svetitelj neprestano bdi nad svojim štićenicima, štiti ih od zlih sila i moli se Bogu da oprašta grehove ukućana i da im zdravlja i sreće.
Slava se prenosi s kolena na koleno. Ranije se verovalo da su svi ljudi koji slave istu slavu u krvnom srodstvu. Religija zahteva da slava bude blažna (mrsna) onda kada joj to dani u nedelji dozvoljavaju, isto važi i za posnu slavu. Pravoslavna crkva nalaže tradiciju srpskom narodu da ih barem dva puta godišnje poseti sveštenik radi osvećenja vodice i ulaska Blagodeti Božije u dom. To se čini pred krsnu slavu i uoči Uskrsa zarad duhovog napretka i duhovne snage, čisteći dom vernika, rasterujući sve ono nečastivo.
Slava je postala, ali i bila od davnina nacionalni identitet Srba, što su primetili i podržali i drugi o čemu svedoči činjenica da se od 2014.godine nalazi na Uneskovoj listi.
Slave koje slavi najveći broj ljudi su: Sveti Nikola, Sveti arhangel Mihailo, Đurđevdan, Mitrovdan, Sveti Sava, Sveti Jovan…
Zašto se ukrašava slavski kolač i koja je simbolika vina, sveća i žita?
Osim što izgleda lepo, postoje posebni razlozi zašto se ukrašava slavski kolač i šta svaki od detalja, odnosno ukrasa znači. Da li ste igde bili na slavi, a da tamo nije bilo slavskog kolača? Naravno da ne. Isto važi i za sveću i vino. Sveća, tj. njena svetlost simboliše svetlost nauke Hristove. Sveća se pali neposredno pre lomljenja kolača i gori tokom slave, a nakon slave se gasi jednom kašičicom vina. Vino je simbol krvi koja je potekla iz pet Hristovih rana. Žito je takođe važan element slave, međutim neko ne pravi žito sa uverenjem koja najverovatnije potiču iz prastarih vremena da se žito ne kuva za svete koji nisu umrli. Tako se žito ne bi kuvalo za Svetog Mihaila, jer je on besmrtni anđeo i za Svetog Iliju, jer on nije umro, već se uzneo na nebo.
Recept za pravljenje slavskog kolača je prilično jednostavan. Ostalo je kao tradicija da slavski kolač mora biti od čistog belog brašna s kvascem uz osveštanu vodu, pravljen od strane ženskih ruku, tj. domaćice, i to se smatra njenim svetim poslom. I kolač ima svoju simboliku. On predstavlja hlebnu žrtvu, odnosno žrtvu koja se prinosi božanstvu i zaštitniku doma krsnog imena. Kolačem se zahvaljujemo Bogu i zaštitniku svecu na svim blagodetima. Istovremeno kolač je i simbol sunca, a po hrišćanskoj religiji sunce je najsvetlonosniji i najsvetonosniji simbol zbog čega predstavlja i samog Isusa Hrista, sina Božijeg. Zbog asocijacije na sunce, slavski kolač se okreće sleva nadesno tri puta u ime Oca i Sina i Svetog Duha.
Dođosmo polako i do ukrasa za slavski kolač. Ukrasi se prave od brašna, od istog testa kao i kolač, premazuju se vodom i brašnom kako ne bi spali sa kolača. Pored ukrasa na kolač se stavlja i struk bosiljka. U zavisnosti od dela Srbije, razlikuju se običaji koji prate slavu. Neko želi da postupa ona kako su njegovi preci radili i nikako drugačije što i ne mora imati veze sa time gde su se kasnije nastanili, jer običaje nose iz svoje rodne kuće, odnosno kraja odakle su njihovi preci.
Ranije su se u vinogradradarskim krajevima pravili burići i grožđe od brašna kao ukrasi za slavski kolač, što pokazuje njihovo podneblje, isto je i sa zemljoradničkim krajem koji su preferirali pšenicu i kukuruz kao ukras. Svi ovi simboli doprinose zdravlju i prosperitetu i u domu, i u toru, i u polju kako se ranije govorilo. Slavski kolač se jede nakon obrednog rituala okretanja i lomljenja, dok se u zapadnim krajevima jede tek nakon sedam dana u krugu ukućana. Neki od najvažnijih simbola, tj. ukrasa su bure, knjiga, grožđe, ptica, klas žita, cveće, žir, pečat, a u nastavku pročitajte i šta svaki od njih simbolizuje.
- Bure: Kao što smo već naveli bure je najpre bilo karakteristično za vinogradarski kraj, a onda vremenom jedan od osnovnih simbola. Ovim ukrasom postiže se sveukupno izobilje u kući.
- Grožđe: Ono što važi za bure važi i za grožđe, pored toga grožđe označava rodnu godinu odnosivšvi se prvenstveno na polje.
- Ptica: Ovaj ukras simboliše Svetog duha, zdravlje i veselje.
- Klas žita: Kao i bure i grozd označava rodnu godinu.
- Žir: Žir simobliše bogatstvo.
- Cveće: Ono simboliše rast i radost, kao i želju da deca lepo odrastaju.
- Knjiga: Knjiga simboliše znanje, posvećenost i upornost. Lepe osobine koje treba da stekne svako dobro vaspitano dete, zato se najčešće ovi ukrasi posvećuju deci u kući, a posle lomljenja kolača deca jedu ove ukrase.
- Pečat: Pečat je najvažniji ukras na slavskom kolaču. Ranije se stavljalo pet pečata kako bi se svaki odnosio na Hristovu ranu – pet Hristovih rana. U sredini pečata se nalazi krst, a na njemu piše IS HS NI KA, što prevedeno sa grčkog jezika znači: „Isus Hrist pobeđuje“.
Proslavljanje slave van doma
Drugačiji način života uslovlja neke promene kada je u pitanju proslava krsne slave. Znamo ono tradicionalno okupljanje u kući ili stanu sa najbližom familijom i prijateljima. Tako je uglavnom i danas, osim ako nisu nešto drugačiji uslovi, kao što su mali stan, a mnogo gostiju. Ili prosto, danas postoje oni koji su u mogućnosti i žele da proslave slavu negde drugde jer će manje posla i opterećenja biti. U tom slučaju sve više porodica se odlučuje da za svoj dan slave rezerviše prostor u nekom restoranu sa unapred pripremljenom hranom ili sa keteringom. Ketering usluge su veoma tražene kada su slave u pitanju, tako da to i nije više neka novina. Ranije je to bilo karakteristično za drugačije proslave poput rođendana i krštenja, a u skorije vreme i za slave. Spomenuli smo već da mnogima različiti uslovi ne dozvoljavaju da slave slavu u svojoj kući, neko zbog obaveza na poslu ne može stići da pripremi slavu, te se zato odlučuje za kupovne sitne kolače, gotov slavski kolač, ketering ili čak proslavu u restoranu. Čak i da ne angažujete u potpunsti ketering uvek možete poručiti samo određenu hranu, na primer sitne kolače i tortu ili kiflice, pite i slavski kolač ukoliko ne znate da mesite ili vam prosto obaveze ne dozvoljavaju. Drugačije varijante su pekare i piterije ili da potražite pomoć od rođaka.