U našoj tradiciji i narodnom stvralaštvu važilo je da se „smiljem i bosiljem“ vidaju rane. Još su stari Grci otkrili lekovito dejstvo smilja, pa je do nas odavno stiglo čak sa afričkog kontinrnta. Smilje je upečatljiva žuta biljka, intenzivnog i prijatnog mirisa, koja raste na rastresitom, peskovitom ili kamenitom tlu i toleriše visoke temperatura.
Zato su u narodu poznati različiti nazivi za nju. Naši stari su je, pored upotrebe u medicinske svrhe ( za lečenje raznih oboljenja, naročito kožnih), koristili i kao biiljku koja ima magijsko delovanje (kitili su njome biljke i životinje, koristili za razne obrede i za razne praznike. Što se tiče savremenog uzgoja ove biljne kulture, vrlo je rasprostranjeno, jer je našla široku primenu u alternativnom lečenju, kozmetologiji i na tržištu biljnih preparata – ulja, melema, čajeva i sl.
Smilje u Srbiji
Pošto je davno dospelo iz daleke Afrike, kod nas smilje raste u planinskim, kamenitim i peščanim krajevima. Njegov cvet je bujan i razgranat u visini od oko 60 cm. U svetu je poznato skoro 300 vrsta ove biljke, ali kod nas uspeva samo jedna. Najviše je ima na planinskim vrhovima, oko Deliblatske peščare i u kladovskom kraju. S obzirom na to da je vrlo otporna samonikla biljka, u narodu je poznata još i kao – sunčanik, zlatnocveta trava, sneljek, besmrtni cvet,… Pošto je smilje egzotična, mediteransaka biljka, logično je da podnosi visoke temperature i sušu, ali je zanimljivo da može da preživi i naše jake i oštre zime.
Pored toga što je otporna na različite temperature i njen cvet vrlo dugo ostaje u cvatu, zadržava svoju zlatno-žutu boju, svežinu i miris, pa se koristi i u suvoj varijanti, u zdravstvene i dekorativne svrhe. Čak i kao sasušena biljka, smilje zadržava svoje hemijsko, odnosno, lekovito dejstvo. Ipak se iz kommercijalnih razloga smilje najčešće uzgaja zbog svog skupocenog eteričnog ulja. Naime, prinosi ove biljke nisu veliki, oko 4t sasučenog cveta po hektaru. Posebnom suvom destilacijom se iz njega izvlače ulja, kojih od te količine ispadne oko 4l. Primena je velika, a proizvoda nikada dovoljno… Međutim, i pored dobre tržišne cene, smilje se sve češće može sresti u žardinjerama i saksijama kao dekoracija po kućama.
Uzgoj i lekovitost smilja
Neophodna mu je rastresita i peskovita zemlja. Smilje može da nikne gotovo i iz kamena, ali ne trpi tlo koje dugo u sebi zadržava vlažnost. Uz poštovanje agronomskih uslova, ova biljka u Srbiji vrlo dobro može da uspeva i to ne samo u plannskim predelima. Od kako je, pored nevena, i smilje dobilo svoje mesto na tržištu kozmetike, omasovio se i njen uzgoj. A pošto se ljudi u XXI veku sve više i češće okreću prirodi, melemi, ulja i čajevi od smilja dobijaju na važnosti. Oni leče kožu i kožna oboljenja, preventivno se koriste protiv bora ili fleka na koži, ali pomažu i u poboljšanju nekih akutnih stanja – psorijaza, ekcem, opekotine…
Pomažu i u zalečenju starih nepravilnosti na koži – hematomi, strije, proširene vene, ispucali kapilari,… Čaj od smilja je odličan za stabilizaciju sna, otklanjanje nesanice, jer ima umirujuće dejstvo. Pored toga, osvežava i prečišćava organizam, pomaže u izbacivanju kamena iz bubrega, žuči i bešike. Odličan je lek protiv migrene i svake vrste upornog kašlja. Eterično ulje smilja jedno je od najmirisnijih i najlekovitijih.