Najčešće infektivne bolesti u ljudskoj populaciji su polne bolesti. Specifične su po tome da se uglavnom prenose polnim putem. Zabluda je da je to jedini način prenošenja, prenose se i tokom trudnoće ali i prilikom porodjaja sa inficirane majke na bebu, putem transfuzije krvi ili korišćenjem istih igala, ali se mogu preneti i korišćenjem istog peškira ili kontaktom polnog organa sa vešom inficiranog.
Polne prenosive bolesti izazivaju mikroorganizmi ( bakterije, virusi, gljivice, protozoe i paraziti) koji žive u fiziološkoj flori polnog organa. U svetu je veoma niska svest o polno prenosivim bolestima. Pokušaji da se čovečanstvo edukuje ne daju jednake rezultate u svim zemljama, u razvijenim zemljama je stepen svesti na višem nivo, dok se nerazvijene zemlje bore sa ozbiljnim problemima i bolestima koje donose polne bolesti, a jedna od najvećih muka je sterilitet nacije.
Poražavajući rezultati rasprostranjenosti polnih bolesti
Statistika Svetske zdravstvene organizacije pokazuje da svaka 25 osoba na svetu ima neku polnu bolest.Podaci organizaciju ukazuju na problem da se na dnevnom nivou javi milion novih prenosivih seksualnih infekcija. Na godišnjem nivou razvije se oko 367000 novih infekcija hlamidije, gonoreje, trihomonijaze i sifilisa. Podaci Instituta za zdravlje Srbije ukazuju da se u Srbiji godišnje pojavi oko 900 slučajeva hlamidije.
Kod mnogih izostanu prvi simptomi pa ne mogu ni da prepoznaju da je reč o polnoj infektivnoj bolesti, a mnogi se zbog osude okoline često ne pregledaju i ne leče iako imaju sve simptome koji ukazuju na polnu infektivnu bolest. Istraživanja ukazuju i da nema pomaka u borbi protiv ovih bolesti i da je nužna edukacija vezana za prevenciju ali i činjenicu da ljudi ne znaju da prepoznaju da imaju neku polnu bolest, pa je krajnje vreme da se značajno reaguje kako bi se osvestili da je nužno da kontrolišemo mogućnost pojave, da pratimo i lečimo polne bolesti.
Najčešći simptomi
Simptomi polnih bolesti javljaju se kod oba pola u periodu od deset dana posle rizičnog seksualnog odnosa, mada, simptomi mogu da se jave i posle nekoliko nedelja. Jedini siguran način da se simptomi provere i kontroliše zdravlje su pregledi i testiranje. Kod žena su simptomi uglavnom izraženi, dok kod muškaraca polne bolesti mogu biti i asiptomatične, a oni su uglavnom prenosioci infekcija pa je zbog toga vrlo važno da se testiraju čim posumnjaju na moguću infekciju.
U slučaju da se simptomi jave, žene treba da se obrate ginekologu čim primete da im se sekret pojačao, da imaju probleme sa mokrenjem i krvarenje izmedju ciklusa, a kod muškarci urologu ukoliko primete peckanje pri mokrenju, sekrecija iz penisa, bolove u testisima i neugodan svrab. Ukoliko se ne reaguje na vreme sa prvim simptomima, kod žena u slučaju hlamidije i gonoreje može doći do upale karlice i neplodnosti, a u slučaju sifilisa i do kardiovaskularnih i neuroloških bolesti.
Dijagnostikovanje polnih bolesti
Za svakoga ko se našao u situaciji da je imao rizičnu infekciju i oseća nekakve simptome važi da što pre treba da ode na pregled kod ginekologa i zakaže testiranje. Najpreciznija dijagnostika polnih bolesti obuhvata laboratorijske testove bazirane na analizi kompletne krvne slike i urina preko kojih se identifikuju indikatori polne infekcije. Testovi bazirani na analizi krvi obuhvataju markere detekcije antitela i specifičnih polnih infekcija u krvi. Laboratorijski testovi su veoma pouzdani i pokazuju antibiogram infekcije.
Analiza urina je način dijagnostikovanja urinarnih infekcija koje nastaju kao posledica polnih bolesti. Kako bi se potvrdilo prisustvo bakterije u mokraći radi se urinokultura i antibiogram. Najpouzdaniji rezultati mikrobioloških analiza dobijaju se uzimanjem uzoraka brisevima iz urino-genitalnog trakta. Kako bi se dijagnostikovale polne bolesti rade se različiti brisevi kod muškaraca i žena iz urinogenitalnog trakta radi otkrivanja raznih gljivičnih, bakterijskih i virusnih infekcija.: hlamidije, mikoplazme, ureaplazme, gonokoka.
Dijagnostikovanje polnih bolesti laboratorijskim brisevima
Kod žena se rade vaginalni bris i bris grlića materice poznat kao cervikalni bris, dok muškaraca se radi bris glansa, a i za jedne i za druge se radi uretrani bris. U nekim laboratorijama briseve za dijagnostiku polnih bolesti dele na dve kategorije: extra i standard. Standardni brisevi obuhvataju analize osnovnih i najčešćih mikroorganizama uzročnika polnih bolesti dok su extra analize šireg spektra dijagnostikovanja.
Paketi koji su namenjeni samo muškarcima ili samo ženama koštaju izmedju 5000-6000 dinara, dok postoje i paketi namenjeni za testerinja parova i supružnika koji uključuju testove za oba pola i koštaju oko 8000 dinara. Laboratorije često sprovode testiranja po akcijskim cenama, prepolove cenu koštanja briseva kako bi pristupačnijim cenama privukli gradjane i podigli svest o značaju redovnog testiranja na mikroorganizme koji mogu da izazovu ozbiljne polne bolesti, koje dovode do steriliteta ili izazivaju neke ozbiljne zdravstvene komplikacije.