Dolazak kući sa bebom donosi mnogo radosti, ali i velike fizičke i emotivne promene. Iako se prirodni porođaj često povezuje sa kraćim oporavkom nego carski rez, telu su i dalje potrebni vreme, odmor i pravilna nega. Tokom prvih dana mogu se javiti bol u predelu međice, vaginalno krvarenje, grčevi, osetljivost dojki, problemi sa pražnjenjem creva, iscrpljenost i nagle promene raspoloženja.

Postporođajni period počinje odmah nakon rođenja bebe i najčešće traje najmanje šest do osam nedelja, mada se brzina oporavka razlikuje od žene do žene. Zato porodilja ne treba da očekuje da se odmah vrati starim obavezama i uobičajenom ritmu života.

Nega epiziotomije i osetljivog predela međice

U prvim danima posle porođaja posebnu pažnju zahteva nega epiziotomije, kao i nega spontanog rascepa međice ukoliko je do njega došlo. Bol, zatezanje i osećaj nelagodnosti pri sedenju, hodanju ili mokrenju mogu biti očekivani, naročito tokom prve dve do tri nedelje.

Područje međice treba svakodnevno prati običnom mlakom vodom, bez agresivnih sapuna, mirisnih gelova i drugih proizvoda koji mogu izazvati iritaciju. Nakon pranja kožu treba nežno osušiti tapkanjem čistim peškirom, bez trljanja. Uloške je potrebno redovno menjati, a pre i nakon toga temeljno oprati ruke. Konci su najčešće razgradivi i nestaju kako rana zarasta.

Kratkotrajno stavljanje hladne obloge preko tkanine može ublažiti otok i nelagodnost, ali led ne treba stavljati direktno na kožu. Ukoliko bol postaje sve jači, rana neprijatno miriše, pojavljuje se gnoj, izraženo crvenilo, otok, temperatura ili razdvajanje rane, potrebno je javiti se lekaru.

Odmor nije luksuz, već deo oporavka

Jedna od najčešćih grešaka jeste pokušaj da se odmah nakon povratka iz porodilišta nastavi sa kućnim obavezama. Kuvanje, čišćenje, nošenje teških kesa, dugo stajanje i česti dolasci gostiju mogu dodatno iscrpeti organizam.

Porodilja bi u prvim danima trebalo da se odmara kad god beba spava, čak i ako ne uspe da zaspi. Ležanje, zatvaranje očiju i kraći periodi tišine takođe mogu pomoći telu da obnovi energiju. Partner i porodica treba da preuzmu pripremu hrane, pranje veša, nabavku i druge obaveze.

Oporavak nije takmičenje, pa nema potrebe porediti se sa drugim ženama. Nekome će već nakon nekoliko dana prijati kratka šetnja, dok će drugoj porodilji biti potrebno više vremena da bi se kretala bez nelagodnosti.

Vaginalno krvarenje i promene koje su očekivane

Nakon porođaja javlja se postporođajni iscedak, poznat kao lohije. U početku može biti crven i sličan obilnijoj menstruaciji, a zatim postepeno postaje smeđ, ružičast i svetliji. Njegovo trajanje i količina mogu se razlikovati, a krvarenje se ponekad privremeno pojača nakon većeg napora ili dojenja.

Za vreme krvarenja preporučuju se ulošci, a ne tamponi ili menstrualne čašice, jer se telo još oporavlja i postoji veća osetljivost na infekcije. Neprijatan miris iscetka, veoma obilno krvarenje, veliki ugrušci, slabost, vrtoglavica ili ubrzan rad srca zahtevaju razgovor sa zdravstvenim radnikom.

Posebno hitno treba reagovati ukoliko porodilja natopi jedan ili više velikih uložaka za veoma kratko vreme ili oseti da će izgubiti svest.

Ishrana i unos tečnosti za obnovu organizma

Telo je tokom trudnoće i porođaja prošlo kroz veliki napor, pa mu je potrebna raznovrsna i redovna ishrana. Obroci treba da sadrže proteine, povrće, voće, integralne žitarice i zdrave izvore masti. Jaja, meso, riba, mahunarke, mlečni proizvodi i orašasti plodovi mogu doprineti obnovi tkiva i održavanju energije.

Dovoljan unos vode posebno je važan tokom dojenja, ali nema potrebe za prisilnim ispijanjem prevelikih količina. Praktično je držati flašu ili čašu vode pored mesta na kojem majka najčešće doji bebu.

Zbog straha od bola mnoge porodilje odlažu pražnjenje creva. Vlakna, voda, voće, povrće i lagano kretanje mogu pomoći u sprečavanju zatvora. Ukoliko su tegobe izražene, lekar ili farmaceut mogu preporučiti preparat koji je odgovarajući tokom dojenja.

Dojenje i nega osetljivih dojki

U prvim danima majka i beba tek uče pravilan položaj i način hvatanja dojke. Blaga početna osetljivost može se javiti, ali jak bol, ispucale i krvave bradavice ili osećaj da beba ne uspeva da sisa zahtevaju pomoć patronažne sestre, babice ili savetnice za dojenje.

Dojke mogu postati pune, tvrde i bolne kada mleko počne intenzivnije da nadolazi. Često stavljanje bebe na dojku i pravilan položaj obično pomažu. Grudnjaci treba da budu udobni i bez jakog stezanja.

Crvenilo dela dojke, visoka temperatura, drhtavica i simptomi nalik gripu mogu ukazivati na upalu i nisu razlog da porodilja sama prekida dojenje, već da što pre potraži stručan savet.

Lagano kretanje i bezbedan povratak aktivnostima

Potpuno mirovanje obično nije potrebno nakon urednog prirodnog porođaja. Kratko ustajanje, lagano hodanje po stanu i postepeno produžavanje šetnji mogu doprineti cirkulaciji, pokretljivosti creva i boljem raspoloženju.

Ipak, vežbanje ne treba forsirati. Aktivnosti se uvode postepeno i u skladu sa načinom porođaja, stanjem rane i savetom lekara. Vežbe mišića karličnog dna često se mogu započeti rano, ali samo ako ne izazivaju bol ili neprijatno zatezanje.

Dizanje teških predmeta, intenzivni treninzi i dugo stajanje treba da sačekaju. Dobar znak da je aktivnost bila previše zahtevna može biti pojačavanje bola, krvarenja ili osećaja pritiska u predelu karlice.

Emocionalne promene nakon porođaja

Hormonske promene, nedostatak sna i velika odgovornost mogu izazvati plačljivost, razdražljivost, zabrinutost i osećaj preopterećenosti. Kod mnogih žena takozvani „bebi bluz“ javlja se nekoliko dana nakon porođaja i postepeno prolazi.

Porodilji je potrebna osoba kojoj može otvoreno reći kako se oseća, bez osuđivanja i rečenica da bi „morala da bude srećna“. Razgovor, san, praktična podrška i ograničavanje poseta mogu znatno olakšati prve dane.

Ukoliko tuga, beznadežnost, jaka anksioznost, povlačenje ili gubitak interesovanja traju, pogoršavaju se ili otežavaju brigu o sebi i bebi, potrebno je obratiti se lekaru. Hitna pomoć je neophodna ako se pojave misli o povređivanju sebe ili deteta.

Kako ublažiti umor i prihvatiti pomoć

Izražen umor je gotovo neizbežan zbog porođaja, hormonalnih promena i čestog buđenja bebe. Njega ne treba posmatrati kao slabost, već kao znak da je telu potreban oporavak.

Umesto da porodica pita porodilju šta joj treba, korisnije je da ponudi konkretnu pomoć: da donese ručak, uključi mašinu, prošeta sa bebom dok majka spava ili obavi kupovinu. Posete treba da budu kratke i prilagođene potrebama majke, a ne očekivanjima gostiju.

Ako iscrpljenost postaje sve jača, prati je bledilo, lupanje srca, vrtoglavica, nedostatak daha ili izrazita slabost, potrebno je razgovarati sa lekarom, jer ponekad može biti povezana sa anemijom ili drugim postporođajnim problemom.

Kada se obavezno javiti lekaru

Porodilja treba hitno da potraži pomoć ako se pojave otežano disanje, bol u grudima, nesvestica, iznenadna jaka glavobolja, smetnje vida, jak bol i otok jedne noge, obilno krvarenje, visoka temperatura, jak bol u stomaku ili naglo pogoršanje opšteg stanja. Postporođajne komplikacije mogu se razviti i nakon izlaska iz porodilišta, zbog čega ozbiljne simptome ne treba pripisivati samo iscrpljenosti.

Kontrolni pregled je prilika da lekar proveri zarastanje rane, krvarenje, krvni pritisak, dojenje, raspoloženje i opšti tok oporavka. Postporođajna nega treba da bude proces prilagođen potrebama svake žene, a ne samo jedan pregled nekoliko nedelja nakon porođaja.

Brži oporavak ne znači forsiranje tela, već stvaranje uslova da ono pravilno zaraste. Odmor, higijena, kvalitetna hrana, dovoljno tečnosti, postepeno kretanje i podrška najbližih najvažniji su saveznici porodilje tokom prvih dana kod kuće.

Izvor slike

AI