IvanKada se dete vrati iz škole, lako se dogodi da ostatak dana prođe između ručka, telefona, domaćeg zadatka, traženja sveske koja se zagubila i večernjeg podsećanja da za sutra ipak treba nešto naučiti. Dobra rutina posle škole ne znači da svaki minut mora biti isplaniran. Naprotiv, njen cilj je da dete ima dovoljno vremena i za školske obaveze i za odmor, igru, kretanje i porodicu, a da se zadaci ne ostavljaju za kraj dana.
Najbolja rutina je ona koju dete može da ponavlja većinu dana bez velikog napora. Ostanite sa nama i saznajte šta treba da sledi nakon škole, kako da manje vremena odlazi na pregovaranje, odlaganje i podsećanje na i kako da maksimalno podstaknete produktivnost kod svoje dece.
Šta dete prvo treba da radi kada dođe iz škole?
Domaći zadatak ne mora da bude prva stvar koju će dete uraditi čim uđe u kuću. Dete je satima bilo u školskim knjigama i posle nekoliko sati nastave potrebna mu je promena aktivnosti.
Dobro je da prvi deo vremena nakon povratka bude namenjen za:
ručak ili užinu,
presvlačenje,
obavezan razgovor o tome kako je prošao dan,
odmor i slobodno vreme.
Za mlađe dete to može biti igra, dok će starije možda želeti da sluša muziku, razgovara sa prijateljima ili jednostavno bude neko vreme samo. Važno je, međutim, da se odmor ne pretvori u nekoliko sati provedenih uz telefon, računar ili televizor, nakon kojih je još teže vratiti pažnju na školske obaveze.
Dakle, odmor, nikako ekrani već razgovor i predah od školske vreve.
Kada je najbolje vreme za domaći zadatak?
Za većinu dece praktično je da domaći počne nakon što su jela i napravila kraću pauzu od škole. Nije neophodno određivati isto vreme za svako dete – dete koje se vraća iz škole u 13 časova i dete koje stiže kući u 15:30 svakako neće imati isti raspored.
Mnogo je korisnije napraviti redosled aktivnosti:
dolazak kući i vađenje knjiga iz školskog ranca→ ručak i odmor → domaći zadatak → pauza → učenje → slobodno vreme. Ovo je dobitna formula za uspeh u školi.
Na taj način dete postepeno usvaja pravilo da školske obaveze imaju svoje mesto u danu, ali da posle njih postoji dovoljno vremena za ono što želi da radi.
Koliko dugo dete treba da uči bez pauze?
Dugo sedenje za stolom nije isto što i produktivno učenje. Kada koncentracija počne da opada, dete može provesti još sat vremena nad knjigom, a da zapamti veoma malo.
Trajanje jednog perioda rada treba prilagoditi uzrastu i samom detetu. Mlađoj deci uglavnom više odgovaraju kraći periodi koncentrisanog rada, dok stariji učenici mogu duže da rade samostalno.
Kao praktičan okvir može da posluži:
Za uzrast od 1-4 razreda učenje traje oko 15-20 minuta i pauza traje od 5-10 min.
Za uzrast 5-8 razreda, učenje od 30-40 min i pauza od 5-10 min.
Za uzrast srednje škole, učenje od 40-50 min sa pauzama po 10 min.
Ovo nisu stroga pravila. Ako je dete potpuno koncentrisano na zadatak, nema potrebe prekidati ga zato što je prošlo tačno 25 minuta. Ako već nakon 15 minuta više ne može da prati ono što radi, kratka pauza može biti mnogo korisnija od insistiranja da nastavi.
Kako treba da izgleda dobra pauza tokom učenja?
Pauza treba da odmori mozak, a ne da potpuno preuzme pažnju.
Dobro je da dete ustane od stola, protegne se, popije vodu, ode do toaleta, prošeta po kući ili pojede nešto. Telefon i kratki video-sadržaji nisu idealna pauza između dva bloka učenja, naročito za dete kojem je teško da se ponovo odvoji od ekrana.
Praktično pravilo može da bude: tokom pauze menjamo aktivnost, ali ne počinjemo nešto od čega će biti teško odvojiti se.
Izrada domaćeg zadatka i učenje kao dve različite aktivnosti
Jedna od korisnih navika koju dete može rano da usvoji jeste da razlikuje „imam domaći“ od „treba da učim“.
Domaći zadatak je konkretna obaveza koju treba završiti, dok učenje uključuje ponavljanje gradiva, čitanje lekcije, vežbanje matematike, pripremu za odgovaranje ili kontrolni.
Zato posle domaćeg vredi napraviti kratku proveru:
Šta imam sutra? Da li nešto treba da naučim? Da li imam kontrolni narednih dana? Da li treba nešto da ponesem ili pripremim?
Pet minuta ovakvog planiranja često može da spreči mnogo večernjeg stresa.
Kada se sređuje soba i pripremaju stvari za sutra?
Sređivanje sobe ne mora svakoga dana da bude veliko spremanje. Mnogo je lakše napraviti kratku svakodnevnu rutinu od 10–15 minuta.
Dete može da:
skloni odeću i stvari koje je koristilo,
oslobodi radni sto,
spakuje knjige i sveske prema rasporedu za sutra,
pripremi opremu za fizičko ili vannastavne aktivnosti,
pripremi odeću koju će obući.
Najpraktičnije je ovo uraditi nakon završetka školskih obaveza ili pred večeru, a ne neposredno pred spavanje kada su i dete i roditelji već umorni.
Primer rutine posle škole
Tačna satnica zavisi od smene, uzrasta, treninga i porodičnih obaveza, ali jedan školski dan može da izgleda ovako:
14:00–14:45 – dolazak kući, ručak i odmor
Bez momentalnog prelaska sa nastave na nove zadatke.
14:45–15:30 – domaći zadatak
Prvo mogu da se završe kraće i jasnije obaveze ili predmet koji zahteva najveću koncentraciju.
15:30–15:40 – pauza
Voda, užina, kretanje i odmor od stola.
15:40–16:20 – učenje i ponavljanje
Gradivo za naredni dan ili priprema obaveza koje predstoje.
16:20–18:30 – slobodno vreme
Igra, druženje, boravak napolju, trening ili druga aktivnost.
18:30–18:45 – kratko sređivanje
Soba, radni sto, školska torba i priprema stvari za sutra.
Nakon toga – večera i mirniji deo dana
Porodica, slobodne aktivnosti, čitanje i postepena priprema za spavanje.
Satnicu treba pomerati prema realnom životu porodice. Važniji od tačnog vremena jeste stabilan redosled aktivnosti.
Kako pomoći detetu da bude produktivnije bez stalnog podsećanja?
Najveći cilj dobre rutine zapravo nije da dete danas brže uradi domaći. Cilj je da vremenom nauči samo da organizuje svoje obaveze.
Zato pomaže nekoliko jednostavnih pravila:
Neka dete zna šta ga čeka tog dana. Kratak plan je bolji od stalnog roditeljskog podsećanja. Najbolje je pisanje zadataka za sutra što će detetu u budućnosti pomoći da bude organizovan radnik ili vlasnik biznisa.
Velike zadatke podelite na manje. „Nauči istoriju“ zvuči mnogo teže od „pročitaj dve strane, izdvoji najvažnije i zatim se preslišaj“.
Najteži zadatak radite dok dete još ima energije. Ono što zahteva najviše koncentracije ne treba ostavljati za kasno uveče.
Radni sto neka bude što jednostavniji. Na njemu treba da bude ono što je potrebno za trenutni zadatak, a ne deset stvari koje odvlače pažnju.
Telefon sklonite tokom fokusiranog rada. Ako stalno stižu obaveštenja, mnogo je teže održati koncentraciju.
Uvedite kratku večernju proveru. Torba, raspored, oprema i eventualne obaveze za sutra mogu da se provere za nekoliko minuta.
Ne popunjavajte svaki slobodan trenutak. Detetu je potrebno i vreme u kojem nema zadatak, trening, kurs ili drugu organizovanu aktivnost.
Neki dani će biti drugačiji. Nekada će dete imati više domaćeg, nekada trening, rođendan ili kontrolni za koji treba duže da uči. Dobar raspored zato treba da bude dovoljno stabilan da stvara naviku, ali dovoljno fleksibilan da prati stvaran život.
Najvažnije je da dete postepeno usvoji jednostavan obrazac: posle škole se odmorim, završim svoje obaveze, pripremim ono što mi treba za sutra i onda imam vreme za sebe.
Kada takav redosled postane navika, roditelj sve manje mora da govori „idi uči“, „spakuj torbu“ ili „jesi li završio domaći“. A upravo je to jedan od najboljih pokazatelja dobre rutine, dete polako preuzima odgovornost za sopstveni dan.