Kada se bebironac rodi porodica, kumovi I najbolji prijatelji odaberu po jednu krupnu stvar koju žele da poklone novorođenčetu. Nikolina mama je pre šesnaest godina odabrala da kumovi mališanu obezbede hranilicu za bebe.
Prepustila je njima izbor brenda I modela jer nije sumnjala u svoju kumu, poznajući njen ukus I radost što je svet ugledalo njeno prvo kumče. Izbor je pao na poznati brend, a stolica za hranjenje je bila u žutim I narandžastim nijansama, univerzalnim bojama za dečake I devojčice. Kumovi nisu ni slutili da će ova stolica imati tako veliki radni staž I da će obići Srbiju služeći jednoj devojčici I dvojici dečaka.
Stolica za hranjenje je postala i Nikolina radost I zadovoljstvo
Nikola je svoje iskustvo sa čvrstom hranom, onako knjiški započeo u šestom mesecu svog života. Kao radoznalo dete, koje je raslo u velikoj ljubavi imalo je ogroman broj igračaka, ali posebnu radost mu je izazivao moment kada treba da pojede neku od slanih ili slatkih kašica. Kao pedijatar, Nikolina mama je tačno znala kada šta svom jedincu treba da obezbedi te je s radošću spremala omiljene obroke. Iako je dojila, za nju je poseban užitak bilo kada Nikola uživa u hrani. Njegova stolica za hranjenje beba je imala dve tacne koje se lako skidaju I održavaju, I na tome je svakodnevno bila zahvalna pošto su uvek u toku I nakon obroka bile poprilično umazane. Ne seća se ni sama koliko je fotografija napravila u toku obroka I kada prelistava album priseća se svake scene ponovo. Kad god bi tanjir zazcveckao, Nikola je radosno puzio, kasnije trčkarao do svoje stolice. Za dobar obrok mamu bi uvek nagradio velikim osmehom I otvaranjem usta uz ono bebeće “još, još”
Stolica za hranjenje kao “svetski putnik”
Kako je Nikola jako bio vezan za stolicu, a porodično su u svojoj kući na moru provodili neretko po dva meseca u toku leta, znalo se da za hranilicu za bebe mora biti mesta u gepeku. Bilo da je jeo na terasi ili u trpezariji, Nikola je uvek to činio na svojoj stolici. I kada ju je prerastao, negde posle napunjene treće godine dugo je voleo da stoji pored svoje hranilice. Odvojio se tek kada je mala kuma dovoljno porasla da I ona počne da koristi stolicu za hranjenje. Tako je iz Valjeva stolica otišla u Beograd.
Lenka uživa u Nikolinoj hrailici za bebe
Poneka deca uvek čekaju da se onoj starijoj nešto omali. Od garderobe, preko auto sedišta do hranilice za bebe. Iako su se Lenini roditeljii za stariju ćerku odlučili za model 2 u 1 drvena stolica za hranjenje, uzeli su klasičnu Nikolinu za mlađe dete. Razlog je bio jasan. 2 u 1 hranilica je starijoj ćerci postala mesto za igru, bojenje, crtanje. Roditelji su sa druge strane stočića stavili tabure tako da su istovremeno obe devojčice u svojoj sobi u svakom trenutku mogle da se igraju,a kako nisu tu igru želeli da im remete, prihvatili su predlog kumova da se posluže stolicom koju su oni kupili svome kumiću. Lena se posebno radovala ovoj stolici jer je svog kuma obožavala .
Stolica za hranjenje ostaje u Beogradu još dve godine, ali sada je koristi Miloš
Sin drugara Nikolinih roditelja rodio se baš kada je Lenka napunila dve godine. Dok je on stasao da koristi hranilicu ona je porasla I njeni roditelji su kao potporu na trpezarijskoj stolici koristili buster, a Nikolinu odneli na Novi Beograd Milošu. Sve dok se nije preselio u Sloveniju, Miloš je bio veran korisnik hranilice za bebe, I kao njegovi stariji drugari maksimalno uživao u svakom obroku.
Ovakvih situacija je, verujemo puno. Ne treba svaku stvar roditelji da kupe, neke mogu njihova deca I da naslede, baš kao ovu hranilicu, pogotovo ako je dobrog kvaliteta I ako se sa pažnjom koristi. Ona je na kraju vraćena Nikoli. On nije dobio brata niti sestru da oni to naslede, ali njegova mama zna da će sutradan kada joj unuče bude dolazilo u goste u toku ukusnih obroka sedeti na stolici svoga oca. I to ovoj priči daje lep kraj.