Mala deca zapravo uopšte nemaju potrebu za beskrajnim izvorom novih igračaka, ono što njih u suštini interesuje jeste izazov i učenje novih stvari.
Kupujemo im svoju savest i laki smo na dečiju manipulaciju, tako da, čim vidimo da im je nešto dosadilo, a nemamo ideje kako da i animiramo, tražimo nove skupe igračke, telefone, tablete, igrice i slično.
U ovom tekstu ćemo proći kroz to šta deci zapravo treba, a koje stvari su bespotrebne i koje igračke pomažu njihovom razvoju.
Šta deci treba a zabavu
Poznato je da često deci kupujemo stvari koje više koriste marketing timovima nego njihovom razvoju.
Evo realne podele:
Šta im zapravo treba? Jednostavni predmeti koji podstiču maštu, kao na primer:
- Drvene kocke
- Štapovi, kamenčići, školjke (prirodni materijali su hit)
- Kartonske kutije (ovo postane sve: kuća, auto, raketa)
- Igre koje angažuju telo i um kao što su lopta (za koordinaciju i motoriku), baloni i mehurići (vizuelna i motorička stimulacija), guralice i bicikli bez pedala (razvijaju balans)
- Materijali za kreativnost: papir, bojice, tempere, plastelin, makaze, lepak, stikeri (za finu motoriku i koordinaciju)
- Društvene igre i slagalice kao što su Čoveče ne ljuti se, ili memorijske kartice, slagalice sa velikim delovima
- Igre koje ih čine malim istraživačima
- Setovi za pravljenje eksperimenata (soda+sirće, bojenje vode), lupa i kutijica za hvatanje bubica, vrtni alat (mala lopatica, grabuljica – deca vole da kopaju)
Šta im kupujemo bespotrebno?
Sigurno ste bar jednom doživeli da ste euforično kupili detetu igračku koju je prividno toliko želelo, ali da je ona već nakon nekoliko dana igre završila na dnu neke kutije. Kao roditelji često znamo da kupujemo deci bespotrebne stvari kojima ne možemo da odolimo, a neke od njih su:
- Previše plastičnih igračaka koje rade sve umesto njih
Sva ona svetleća i svirajuća čuda koja samo trepere i prave buku. Lutke i akcione figure koje ne nude interakciju (osim “gledaš ih i držiš”). Kompleksni setovi sa previše delova koje dete nikad ne koristi kako je “predviđeno”. Ništa od tih igračaka deci ne nudi tu interaktivnost koja im je potrebna.
- Igračke koje im brzo dosade jer su previše specifične
Skupi setovi iz crtanih filmova (igraće se 3 dana i gotovo), elektronske table za učenje (tableti i TV već rade isto), super kompleksni LEGO setovi koje ne mogu samostalno da sastave.
- Previše stvari odjednom
Ako imaju previše igračaka, mozak im se prebaci u “šta prvo?” i na kraju se ni sa čim ne igraju kako treba.
Deci su potrebni prostori i alati za istraživanje, ne gomila stvari koje im mozak drže pasivnim. Ako dete više uživa u kutiji nego u igrački koja je u njoj – to vam sve govori.
Zašto im kupujemo toliko bespotrebni stvari a ne ono što im zapravo treba?
Odgovor je često jednostavan – Zato što smo laki za manipulaciju i u većini situacija ne shvatamo šta deci zaista treba. Evo zašto nas marketing i društvo navode da bacamo pare na besmislene stvari:
- Kupujemo svoju savest
Nemamo vremena da se igramo s decom? Kupujemo im igračke da nadomestimo to.
Osećamo se krivim što ne provodimo dovoljno vremena s njima? Evo nove svetleće igračke da ih “zabavi”.
Ipak, deca često zapravo žele pažnju, ne igračke. Radije bi da im tata pravi zamak od jastuka nego da dobiju najskuplju lutku.
- Upadamo u “wow efekat”
Vidimo igračku koja sija, svira i vrti se – deluje super zabavno! Problem? Dete se igra 10 minuta i nikad više. Mozak im se brzo zasiti jer igračka ne traži angažman o kom smo pričali malo pre.
Deca vole igre u kojima su oni aktivni, a ne one koje “rade same od sebe”.
- Društveni pritisak (“Ali svi to imaju!”)
Dete vidi da druga deca imaju neku besmislenu plastičnu stvar i hoće i ono. Roditelji ne žele da njihovo dete “zaostaje”. Kupujemo jer ne želimo da ispadnemo loši roditelji.
Rešenje? Naučiti dete da se radost ne meri gomilom stvari. To jeste težak izazov, ali čitava poenta roditeljstva jeste da decu naučimo takvim stvarima.
- Reklame i “edukativne igračke” – lažna pametna kupovina
Mnogo igračaka se prodaje kao da “pomaže razvoju vašeg deteta”. Realno gledano, dete više nauči igrajući se s kašikom i vodom nego sa “interaktivnim tabletom za bebe”.
Igračke koje najviše razvijaju mozak su one koje dete tera da razmišlja i istražuje.
- Konzumerizam i zamka “više je bolje”
Mislimo da je detinjstvo lepše ako dete ima “sve”. Zaboravljamo da deca uživaju u jednostavnim stvarima – trčanju, blatu, crtanju.
Previše izbora = deca se ni sa čim ne igraju duže od 5 minuta.
Zajednička zabava
Najbitnije je da dete ima i oseća povezanost sa vama, a to najlakše možete da podstaknete zajedničkim igranjem.
Odlasci u park, escape room, pa čak i zajedničko igranje igrica dosta pomažu u smanjivanju dosade kod dece i odraslih, a i vama dopuštaju da otkrijete više o svom detetu.
Sledeći put, umesto da kupite skupu Barbiku, možda nabavite set neke lagane društvene igre i sazovite porodični sastanak u čijem će centru biti zabava!
Kako prestati s besmislenim kupovinama?
Kupujte manje igračaka koje „podstiču maštu“ i dajte detetu prostora da samo istražuje i izmišlja igre. Umesto nove igračke, za promenu, provedite vreme sa decom u zajedničkim igrama.
Ako dete više uživa u običnoj kutiji nego u skupoj igrački, možda sledeći put treba da mu kupimo – kutiju.